Anđa Šušić, istoričarka, književnica i ponosna sugrađanka Gajdobre, kroz svoje književno stvaralaštvo čuva tradiciju svog rodnog kraja, povezujući prošlost sa savremenim trenutkom. Njen opus obuhvata romane, zbirke pripovedaka, poeziju, ali i izuzetno značajno delo – monografiju „Gajdobra – nasleđe i savremenost“, koja je pravi testament njenoj ljubavi prema rodnoj Gajdobri i njenim korenima.
Knjige Anđe Šušić nisu samo literarna dela; one su most između generacija i vremenskih epoha, očuvanje kulturne baštine i duhovnog preporoda. Kroz njena dela, čitaoci mogu da osete duh sela, da urone u duboku povezanost prošlih i sadašnjih trenutaka. Anđa je nedavno u štampu poslala još dva izdanja, a u prijatnom razgovoru sa njom saznali smo šta je inspiriše, o čemu piše i koliko joj znači doprinos zajednici kroz književnost.
Ram za sliku – Ljubav i društveni tokovi
Najnovije delo Anđe Šušić, roman „Ram za sliku“, objavljeno je u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. Ovaj roman nije samo književno delo, već i poziv na duboko razmišljanje o ljubavi, kao suštini ljudskog postojanja, koja se prostire kroz sve slojeve njenog romana.
„Ljubav je neuništiva. Ona je savršenstvo, izazov, vodilja. Što više ljubavi imamo u sebi, to smo potpuniji“, kaže Anđa, naglašavajući da je ljubav glavna nit koja povezuje likove i teme u ovom delu.
Za simboliku naslova, ona objašnjava da je ram mnogo više od ukrasnog okvira za sliku. „Slika je detalj iz života, to je i čuvanje, sećanje. Posmatrana kroz staklo, slika zadržava svoju lepotu, a kroz ram, ona postaje još potpunija. I naše misli su najbolji ramovi za slike života“, ističe Anđa.
Bogatstvo likova i životne priče
Roman „Ram za sliku“ sa živopisnim likovima, od dobrog Pastira – metafore Božanstva, do likova poput Gordane i Jovana, čija ljubav sazreva kroz životne izazove. Tu su i Teodora i Luka, koji se traže, i lik seljaka Živote, te udovica sa troje dece, koja se snalazi u nepoznatom gradu. Anđa se oslanja na stvarne ljudske osobine, ali svaki lik nosi univerzalnu poruku koja čini roman bogatim i relevantnim za čitaoce svih generacija.
Roman je ispunjen ljubavnim pričama, ali Anđa ne sakriva svoju ljubav prema prijateljstvu. „Prijateljstvo je najsavršeniji izraz ljubavi. Čuvaj prijatelja pod pazuhom, dobro ga sakrij, da ga ne ‘pojede’ ljudska ljubomora“, citira ona narodnu mudrost, dodajući da upravo kroz likove njenog romana prikazuje snagu prijateljstva, koja se često stavljaju na iskušenje u današnjem svetu.
Istorija i književnost: Neodvojive dimenzije
Kao istoričarka, Anđa Šušić uspeva da spoji svoju ljubav prema prošlosti sa naracijom sadašnjeg trenutka. „Istorija se ne može posmatrati kao prošlost, ona je živ i tekući fenomen, deo naše sadašnjosti“, kaže. Kroz roman „Ram za sliku“ ona istražuje savremene globalne tokove, poput rata u Libiji, koristeći istorijski kontekst da bi prikazala složenost ljudskih tragedija, dok istovremeno osvetljava teme društvene polarizacije i ljudske patnje.
„Svaka knjiga mora imati poruku. Ram za sliku pokušava da pokaže da postoji drugi put – put razumevanja, ljubavi, povratka suštini“, dodaje Anđa, naglašavajući da književnost ne sme biti pasivan posmatrač, već mora reagovati na društvene devijacije i ukazivati na moguća rešenja.
Zajednica i umetnost – Život u Gajdobri
Anđa Šušić nije samo pisac, već je i duboko povezana sa svojom zajednicom. Njeno stvaralaštvo je most koji spaja prošlost i sadašnjost, kulturnu baštinu i savremene tokove. „Gajdobra je moj dom, a pisanje je moj način da doprinosim zajednici“, kaže ona sa ponosom. Njena monografija „Gajdobra – nasleđe i savremenost“ jedno je od najvažnijih dela koje čuva istoriju i tradiciju tog kraja.
Razgovor sa Anđom Šušić o njenom stvaralaštvu, njenim knjigama i značaju umetnosti u ruralnim krajevima pokazuje da književnost može da bude snažan alat za očuvanje identiteta, povezivanje sa prošlošću i promišljanje o budućnosti.
Anđa Šušić je pisac čija dela nastoje da očuvaju i proslave narodnu i kulturnu baštinu, da povežu prošlost i sadašnjost, ali i podstiču čitaoce na razmišljanje o ljubavi, prijateljstvu i socijalnim promenama. Njena književnost je ne samo kulturni doprinos, već i svetionik za one koji traže dublje značenje u svakodnevnom životu.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine – Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.