Uz Božić se vezuju brojni narodni običaji i verovanja, a jedan od najrasprostranjenijih i najlepših jeste upravo sađenje božićne pšenice. Ovaj običaj ima snažnu simboliku i predstavlja želju za životom, napretkom, zdravljem i blagostanjem u godini koja dolazi.
Pšenica se tradicionalno seje 19. decembra, na praznik Svetog Nikole, kako bi do Božića nikla i izrasla u gustu, zelenu biljku, spremnu da zauzme mesto na prazničnoj trpezi.
Sam čin sadnje nosi posebno značenje i često okuplja članove porodice, podsećajući na zajedništvo i očuvanje tradicije. Pšenica se najčešće sadi u plitke posude ili saksije, uz malo zemlje i redovno zalivanje, a zatim se ostavlja na toplom i svetlom mestu kako bi ravnomerno rasla. Veruje se da što je pšenica gušća i zelenija, to će godina pred nama biti rodnija i uspešnija.
Na dan Božića, posađena pšenica postaje neizostavan deo prazničnog stola. U nju se često stavlja i pali sveća, kao simbol svetlosti, topline i vere u domu. Ovaj jednostavan, ali duboko ukorenjen običaj čuva duh praznika i podseća na značaj rada, strpljenja i nade u bolje sutra.