Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10. oktobra, razgovarali smo sa Slobodanom Mićićem, master psihologom. U intervjuu nam je objasnio šta znači mentalno zdravlje, kako ga prepoznati i očuvati, kao i na koji način stres, društvo i podrška okoline utiču na naše psihološko blagostanje.
*Šta podrazumevamo kada govorimo o mentalnom zdravlju i zašto je ono važno za svakodnevni život?
– Mentalno zdravlje predstavlja stanje emocionalnog, psihološkog i socijalnog blagostanja u kojem pojedinac može da prepoznaje i koristi sopstvene sposobnosti, da se nosi sa stresom svakodnevnog života, produktivno radi i doprinosi zajednici. Ono ne znači samo odsustvo mentalnih poremećaja, već i postojanje psihološke ravnoteže, otpornosti i sposobnosti za adaptaciju. Dobro mentalno zdravlje je temelj za kvalitet života — utiče na način na koji mislimo, osećamo, komuniciramo, učimo, radimo i gradimo odnose.
*Koji su najčešći znaci da osoba treba da obrati pažnju na svoje mentalno zdravlje?
– Znaci mogu biti suptilni ili izraženi, ali neki od najčešćih uključuju: dugotrajan osećaj tuge, praznine ili beznađa, smanjenu motivaciju, gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, promene u spavanju i apetitu, teškoće u koncentraciji, povećanu razdražljivost ili povlačenje iz socijalnih kontakata, telesne simptome bez jasnog medicinskog uzroka, osećaj preplavljenosti ili gubitka kontrole. Rano prepoznavanje ovih signala omogućava pravovremenu intervenciju i sprečavanje razvoja težih problema.
*Kako svesnost o sopstvenom mentalnom zdravlju utiče na kvalitet života i odnose s ljudima?
-Samosvest omogućava pojedincu da prepozna i razume svoje emocije, potrebe i granice. Osoba koja ima razvijenu svesnost sposobnija je da postavlja zdrave granice u odnosima, prepoznaje stres i adekvatno reaguje na njega, otvoreno komunicira o osećanjima i razvija dublje, autentičnije i stabilnije odnose. Ova emocionalna pismenost direktno doprinosi kvalitetu života, jer vodi ka većoj psihološkoj otpornosti i zadovoljstvu u ličnim i profesionalnim odnosima.
*Na koji način stres i svakodnevni pritisci utiču na naše mentalno zdravlje?
-Stres je sastavni deo života, ali hronični ili intenzivni stres negativno utiče na emocionalno i fizičko funkcionisanje. Dugotrajna izloženost stresorima može dovesti do emocionalne iscrpljenosti, anksioznosti, depresivnih stanja, problema sa koncentracijom i pamćenjem, smanjenja kapaciteta za donošenje odluka, napetosti, glavobolja, nesanice i pada imuniteta. Adaptivni stres može biti motivišući, ali kada prevaziđe kapacitete pojedinca, dolazi do narušavanja mentalnog zdravlja.
*Koje strategije ili tehnike pomažu ljudima da očuvaju mentalno zdravlje u svakodnevici?
-Efikasne strategije uključuju: tehnike samoregulacije kao što su duboko disanje, relaksacija mišića i meditacija; redovnu fizičku aktivnost; održavanje kvalitetnih odnosa i socijalne povezanosti; strukturisanje dana i balans između obaveza i oporavka; rad na emocionalnoj pismenosti; i ograničavanje štetnih navika poput prekomernog korišćenja alkohola, nikotina ili tehnologije.
*Koliko je važno razgovarati s profesionalcem kada se jave psihički problemi i šta nas može sprečiti da to učinimo?
-Razgovor s psihologom, psihijatrom ili psihoterapeutom omogućava stručno razumevanje problema, razvoj strategija suočavanja i prevenciju pogoršanja stanja. Mnoge osobe odlažu traženje pomoći zbog stigme, straha od osude, nedostatka informacija o terapiji, osećaja slabosti ili finansijskih i logističkih prepreka. Normalizacija razgovora o mentalnom zdravlju ključna je za smanjenje ovih barijera.
*Kako društvo i obrazovni sistemi mogu doprineti većoj svesnosti o mentalnom zdravlju?
-Kroz uvođenje programa emocionalnog i socijalnog učenja u školama, edukaciju nastavnika i roditelja o prepoznavanju ranih znakova psihičkih teškoća, promociju otvorenih razgovora o mentalnom zdravlju, dostupnost školskih psihologa i savetovališta, kao i javne kampanje i politike koje podstiču mentalnu higijenu. Ovi sistemi oblikuju stavove mladih generacija i razvijaju kulturu podrške.
*Koja je uloga podrške porodice i prijatelja u očuvanju mentalnog zdravlja?
-Porodica i prijatelji pružaju emocionalnu sigurnost i osećaj pripadnosti, pomažu osobi da prepozna svoje teškoće i motivišu je da potraži stručnu pomoć. Kvalitetna podrška ne znači „popravljati“ osobu, već biti uz nju, slušati je i validirati njena osećanja, smanjujući osećaj izolovanosti i usamljenosti.
*Kako mediji i društvene mreže mogu pozitivno ili negativno uticati na našu mentalnu dobrobit?
-Pozitivno, mediji i društvene mreže pružaju dostupnost informacija, omogućavaju povezivanje s drugima i pružaju platformu za izražavanje i podršku. Negativno, prekomerno korišćenje može dovesti do poređenja sa drugima, nerealnih očekivanja, socijalne izolacije, smanjenja kvaliteta sna i povećanja anksioznosti ili depresivnih simptoma. Ključno je razviti medijsku pismenost i postaviti granice u korišćenju digitalnih platformi.
*Šta biste savetovali osobama koje žele da unaprede svoju emocionalnu otpornost i svesnost o sopstvenom mentalnom zdravlju?
Razvijajte samosvest kroz vođenje dnevnika emocija i identifikovanje obrazaca ponašanja; prihvatite ranjivost i učite da se nosite sa teškoćama; radite na fleksibilnosti i adaptaciji; okružite se podrškom kroz zdrave odnose; i negujte zdrave rutine poput spavanja, ishrane, fizičke aktivnosti i odmora i kontakti sa dragim ljudima pozitivno direkno utiču na smanjenju psihološkog stresa i javljanju kriza.