,,Mala knjižara na obali” – Dženi Kolgan

Autorka bestselera Vidimo se u Kapkejk kafeu i Mala knjižara srećnih krajeva

Ko još beži u škotsko gorje, u majušnu knjižaru smeštenu na samu obalu Loh Nesa?

Samohrana majka Zoi pokušava da se snađe u Londonu, ali je na ivici nervnog sloma. Njen prelepi sinčić Hari savršen je u svemu – izuzev što uopšte ne govori. Kada joj stanarina poskupi, Zoi ne zna šta da radi.

Harijeva tetka joj predlaže da se preseli u Škotsku, da pomaže u maloj knjižari i čuva decu u plemićkoj kući na brdu. Možda će baš odlazak iz otuđenog grada u seoce na škotskoj visoravni doneti promenu koja je očajnički potrebna Zoi i Hariju.

Kada se suoči s neljubaznim poslodavcem, mrzovoljnim i rasejanim antikvarom Remzijem Erkartom i bandom njegove raspuštene dece, Zoi će se zapitati da li je postupila ispravno. Ipak, Hari prvi put u životu nalazi druga, a i ko bi ostao ravnodušan pred lepotom planinskog jezera koje se svetluca na letnjem suncu? Kad bi samo Remzi bio malo srdačniji…

 

,,Kći mora” – Rosalija de Kastro

Roman Kći mora je reprezentativan izdanak postromantičarske književne estetike sredine XIX veka, u kome je melodramatična konvencija dovedena do vrhunca, budući da se razmatra univerzalna tema o odnosu majke i ćerke. No Rosalija de Kastro se u svom prvom romanu pozabavila i drugim, kako univerzalnim tako i lokalnim temama, kao što su položaj žene u španskom društvu i pitanje njene nezavisnosti, veza strasti i ludila, prirode i ludila, neuzvraćena ljubav, samoubistvo, incest, zlo, smrt, sujeverje, ljubav prema zavičaju…

U središtu pažnje su žene, čije sudbine čine okosnicu romana. Rosalija de Kastro je okrenuta predstavnicama svog pola, kroz njih oseća i govori, te koristi priliku da prikaže deo stvarnosti koju žive, ne bi li u ženama probudila svest o situaciji u kojoj se nalaze i problemima s kojim se suočavaju, a to su pre svega društvena i ekonomska zavisnost od muškaraca, odsustvo zakonske zaštite i gotovo ropska vezanost za kuću.

Rosalija de Kastro (1837–1885) ključna je predstavnica španske i galisijske književnosti postromantizma. Njena književna dela ispunjavaju emotivnost i senzualnost, a prepoznatljiva je i po melanholičnim, setnim, nostalgičnim i mističkim stanjima, koja je u izvornom postromantičarskom maniru umela da opiše do najsitnijih detalja. Pisala je poeziju i prozu, osvrtala se na sopstveni život obeležen siromaštvom, gorčinom, razočaranjem, autentično stapajući autobiografske elemente s fikcijom i ponekad fiktivnim hermetičnim svetovima. Prozna dela Rosalije de Kastro ostala su u senci njenog pesničkog stvaralaštva, budući da je u istoriji španske književnosti prepoznata pre svega kao pesnikinja. Kći mora je jedino delo ove književnice prevedeno na srpski jezik.

 

,,Polazeći od kraja sveta” – Jovica Aćin

Istina je samo priča 

Ona je poput Šeherezade koja sanja: priča o kraju sveta, o pogrešno zabeleženoj sagi o Odiseju, o Okamovim i drugim britvama, o smrti Trakla i Tarkovskog, o dvojici Antifona… Ali dok se borhesovski razvija odnos između njih, on shvata da je zapravo bolestan od ljubavi.

 A sve to prati jedno Nepoznato lice… 

„Polazeći od kraja sveta je sačinjen od priča iz sna, među kojima je prva o kraju sveta, i od uspomena, predanja i svakidašnjeg života u našoj okolini, koji pokriva svekoliki svet u različitim istorijskim trenucima, sa svim pratećim iskušenjima, traganjima i prolivanjima krvi. Humor, ironija i parabolička komika senče tegobe, divote i strahote ovdašnjeg svakodnevnog opstanka. Jedinstven stil pripovedanja i komponovanja, vratoloman, elegantan, ekonomičan i zagonetan, kakav kod nas nalazimo samo kod Jovice Aćina, a koji nam sa ovom knjigom, posle izvanrednih romana Srodnici i Pilot tramvaja, otkriva svoje možda vizionarski najdalekosežnije umetničko lice. Samo onaj ko se menja ume da stvara novo. Zato niko drugi kod nas u kreativnoj avanturi ne piše tako sugestivno kao Aćin. U rukama vam je jedinstveno umetničko delo.“ Gojko Tešić