„Neonski bluz“ – Dejan Stojiljković
Koscenarista serije Senke nad Balkanom i autor bestselera Kišni psi i Leva strana druma
Zbirka priča Neonski bluz donosi nova prozna ostvarenja iz književne radionice jednog od napopularnijih savremenih srpskih pripovedača.
Stojiljković je maestralno povezao priče o ukletom jezeru koje u svojim mračnim dubinama skriva jezivu tajnu, događaje na Kosovu 1999. i incident koji je mogao da izazove treći svetski rat. Pop zvezde prikazuje kao prave heroje koji uspevaju da taj rat spreče ili obične momke iz kraja koji uživaju u fudbalu kao sav ostali svet. Otkriva nam i neobične demonske intervencije u svetu rokenrola, a upoznaje nas i sa mahnitim serijskim ubicom željnim slave i popularnosti. U jednoj priči prenosi radnju u vreme rimskog cara Klaudija Gotskog dok zbirku zatvara potresnom parabolom o bezumlju rata i sudbini pojedinca, smeštenoj u zavejani Lenjingrad pod nacističkom opsadom.
Pripovetka Neonski bluz, po kojoj cela zbirka i nosi naslov, prilika je za još jedan susret sa Nemanjom Lukićem, jednim od omiljenih književnih likova i glavnim junakom kultnog romana Konstantinovo raskršće.
Stojiljković pokazuje svoj raskošni talenat u pisanju priča i povezivanju događaja na vremenskoj liniji koja se prostire od starog Rima do današnjih dana.
„Događaji iz Prvog svetskog rata centralni su u atmosferičnoj priči Dejana Stojiljkovića Neonski bluz, u kojoj bivši policajac rešava sto godina staro ubistvo uz pomoć stranca koji bi mogao da bude vampir.“
„Katarina Velika – Portret jedne žene“ – Robert K. Mesi
Dobitnik Pulicerove nagrade za najbolje biografsko delo.
„Priča o moći, istrajnosti i strasti… veličanstvena knjiga iz pera majstora pripovedanja.“ – The Wall Street Journal
Otpočinjući ovu izuzetnu biografiju prikazom istorijskih i političkih okolnosti koje su uzrokovale dolazak Sofije od Anhalt-Cerbsta u Rusiju i udaju za ruskog prestolonaslednika Petra, Mesi nas, preko veličanstvenih slika vladavine carice Jelisavete, vodi do priče o Katarininom detinjstvu, ključne za rasvetljavanje nekih njenih kasnijih postupka, odluka i stavova, pooštravajući time kontrasta između mlade i idealistične i one starije, surovo realistične Katarine.
Katarina – carica, veličanstvena vladarska ličnost koja je nastavila tamo gde je gotovo četrdeset godina pre nje stao Petar Veliki: Rusiji je dodala velike teritorije, dala joj izlaz na Crno more i zasnovala njenu drugu flotu, mudro vodila ratove, gušila bune, a pre svega evropeizovala zemlju. Za njene vladavine biće sproveden nezapamćeno mali broj smrtnih kazni, osnivaće se bolnice i sirotišta, narod će početi da se vakciniše protiv velikih boginja, a u Petrograd i Moskvu slivaće se umetnička dela, pa i sami umetnici i intelektualci iz čitave Evrope.
Biografija Katarine Velike svakako ne bi bila potpuna kada bi se izostavio njen slavni ljubavni život. S najpedantnijom istorijskom tačnošću, Robert Mesi beleži priče o Katarininim „miljenicima“, ponekad gorke, ponekad golicave, bogato ilustrujući i ovaj kao i u sve druge aspekte njenog života pismima i dnevničkim beleškama njenih savremenika, slikajući živopisan portret „ne samo jednog ruskog titana već i žene od krvi i mesa“.
„Kuća u Ulici Đemito“ – Domeniko Starnone
Skroman stan u Ulici Đemito miriše na slikarske boje i terpentin. Nameštaj je prislonjen uza zid kako bi se improvizovao atelje. Platna koja se suše premeštaju se sa kreveta na pod svake noći. Federi, otac porodice i železnički službenik, ubeđen je da poseduje veliki umetnički talenat. Da nije bilo porodice koju mora da izdržava i zavisti njegovih kolega umetnika iz Napulja, ništa ga ne bi sprečilo da postane svetski poznat slikar. Ambiciozan i frustriran, istinski talentovan, ali i arogantan i ogorčen, Federi nosi ožiljke neprestanih razočaranja. Njegova ličnost je veća od života, on je lažov i sanjar čije fantazije oblikuju živote svih članova porodice, posebno prvorođenog sina Mimija, koji će celog života pokušavati da izađe iz senke svog oca.
„Kuća u Ulici Đemito je predivan roman o Napulju i njegovoj okolini tokom i nakon Drugog svetskog rata. Ova epoha se prelama kroz prizmu odnosa između pripovedača i njegovog oca, železničara i umetnika – nemogućeg čoveka, ispunjenog kukavičlukom i hvalisanjem. Sinovljev pokušaj da ga razume i oprosti mu je očaravajuć; pažnja nam je prikovana za minuciozan prikaz svakog njihovog sukoba i eksplozije svađe, za svaku nadu i želju da se ostvari uspeh.“
– Žiri međunarodne Bukerove nagrade
„Starnone sjajno uspeva da iskoristi kontradikcije i nepouzdanost sećanja svog glavnog junaka kako bi stvorio nešto što je istovremeno složena porodična priča i remek-delo o neuhvatljivoj prirodi istine.“