Praznična euforija je fenomen koji se svake godine javlja u gotovo svim kulturama, donoseći sa sobom osećaj radosti, zajedništva i unutrašnje ispunjenosti. Međutim, osim što je to vreme veselja, poklona i porodičnih okupljanja, praznična euforija nosi sa sobom i složene psihološke procese koji utiču na naše ponašanje i emocije. Zašto se, zapravo, toliko radujemo praznicima? Šta se dešava u našim umovima u ovom periodu godine?
Za RTV Bap odgovore na ova pitanja dao je master psiholog Slobodan Mićić.
Praznična euforija ima duboke psihološke i racionalne aspekte koji se često isprepliću, a evo nekoliko ključnih razloga iza ovog fenomena:
Tradicionalna i kulturna uloga
Psihološki aspekt: Praznici su deo kulturnih i porodičnih tradicija koje se prenose generacijama, stvarajući osećaj pripadnosti i kontinuiteta. Ljudi često osećaju povezanost sa prošlošću i identitetom svoje zajednice.
Racionalni razlog: Redovni praznici nude strukturu i kontinuitet u vremenu, što može biti posebno važno u društvima sa ubrzanim načinom života. Praznici nas vraćaju osećaju stabilnosti.
Pozitivna očekivanja i anticipacija
Psihološki aspekt: Očekivanje praznika donosi radost i uzbuđenje. Dopamin, hormon koji se oslobađa tokom pozitivnog iščekivanja, može poboljšati raspoloženje i dati osećaj energije.
Racionalni razlog: Postavljanje posebnih datuma kao vremena za slavlje pomaže ljudima da izdrže uobičajeni stres svakodnevnog života jer imaju čemu da se raduju i na šta da se fokusiraju.
Osećaj zajedništva i socijalna podrška
Psihološki aspekt: Praznici su prilika da se okupimo sa porodicom i prijateljima, što jača socijalne veze i osećaj pripadnosti. Povezanost sa drugima smanjuje osećaj usamljenosti i doprinosi osećaju sigurnosti.
Racionalni razlog: Zajednički praznični rituali mogu ojačati međuljudske odnose i smanjiti socijalnu izolaciju. To, zauzvrat, poboljšava mentalno zdravlje i blagostanje.
Bežanje od rutine i svakodnevnog stresa
Psihološki aspekt: Praznični period dozvoljava ljudima da se oslobode svakodnevne rutine i posvete vreme sebi i bližnjima, što smanjuje stres.
Racionalni razlog: Predah od uobičajenih obaveza omogućava ljudima da se osveže i odmore, pa često osećaju kako praznici poboljšavaju njihov kvalitet života.
Materijalni i simbolički izrazi ljubavi
Psihološki aspekt: Razmena poklona i izražavanje ljubavi na materijalne načine zadovoljava našu potrebu za potvrdom i pripadnošću.
Racionalni razlog: Pokloni i gestovi pažnje predstavljaju simboličan način za produbljivanje socijalnih veza, dok je praznična kupovina često sredstvo ekonomskog oporavka.
Svetlosna stimulacija i estetski užitak
Psihološki aspekt: Svetlost i dekoracije koje prate praznike mogu poboljšati raspoloženje jer svetlosna stimulacija aktivira vizuelna čula i daje osećaj topline i udobnosti.
Racionalni razlog: Ljudski mozak prirodno reaguje na svetlost koja podstiče lučenje serotonina – hormona sreće, dok ukrašeni prostori povećavaju osećaj prijatnosti i doprinose boljoj energiji u zimskim mesecima.
Nostalgični i sentimentalni aspekti
Psihološki aspekt: Praznici nas često vraćaju u detinjstvo i podsećaju na srećne trenutke iz prošlosti. Osećaj nostalgije može pojačati osećaj zadovoljstva i umanjiti stres.
Racionalni razlog: Nostalgična sećanja doprinose osećaju identiteta i stabilnosti, podsećajući nas na prošlost i ojačavajući osećaj pripadnosti porodici i kulturi.
Povećana ljubaznost i osećaj darežljivosti
Psihološki aspekt: Tokom praznika, ljudi su često otvoreniji za davanje i pomaganje, što doprinosi osećaju zadovoljstva i smisla. Altruističko ponašanje oslobađa dopamin i čini nas srećnijima.
Racionalni razlog: Zajednički gestovi ljubaznosti u praznično vreme podstiču socijalnu koheziju, poboljšavaju međuljudske odnose i smanjuju konflikte.
Smanjena samokritičnost i dozvola za uživanje
Psihološki aspekt: Tokom praznika, ljudi često privremeno zaboravljaju na uobičajene zabrane i opuštaju se u pogledu hrane, pića ili potrošnje. Ova „dozvola za uživanje” oslobađa ih samokritičnosti i povećava radost.
Racionalni razlog: Praznici omogućavaju ljudima da se oslobode svakodnevnih normi i jednostavno uživaju, što može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i smanjiti osećaj opterećenja.
Simbol novog početka i nada za budućnost
Psihološki aspekt: Praznici, posebno novogodišnji, nose simboliku novog početka. To podstiče ljude da reflektuju prošlu godinu i postave pozitivne ciljeve za budućnost.
Racionalni razlog: Period praznika može poslužiti kao momenat kada se ljudi obavezuju na lični razvoj, postavljanje ciljeva i promene, što daje osećaj kontrole nad sopstvenim životom.
Praznična euforija je dakle kompleksan fenomen u kojem se psihološki i racionalni motivi prepliću, zadovoljavajući istovremeno našu potrebu za povezanošću, ritualima i odmorom od svakodnevnog stresa.
Takođe, istraživanja pokazuju da osećaj zahvalnosti značajno smanjuje nivo stresa i jača imunitet, što može objasniti zašto se tokom praznika osećamo snažnije i otpornije.
Slobodan Mićić, master psiholog