Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima Nikomidijskog, jednog od velikih svedoka rane hrišćanske vere.
Sveti Antim živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana (284–305), koji je bio jedan od najžešćih progonitelja hrišćana. U to vreme, grad Nikomidija (danas blizu Istanbula) bio je jedan od centara Istočne Rimske imperije i poprište strašnih gonjenja hrišćana.
Antim je bio čovek duboke pobožnosti, velike učenosti i hrišćanske mudrosti. Postao je episkop u Nikomidiji i pokazao se kao revnostan pastir, koji se nije bojao ni vlasti ni progona. Za vreme najtežih gonjenja, nije napustio svoj narod, nego je ostao sa njima, hrabreći ih da ostanu verni Hristu.
Pod njegovom duhovnom vlašću mnogi su se obratili u hrišćanstvo, čak i pojedini neznabošci, što je izazvalo gnev carske vlasti.
Kada su rimski vlasti saznale za njegov uticaj i hrabrost, carski namesnici su naredili da se uhvati. Sveti Antim je u međuvremenu izbegao u selo gde se skrivao i odatle nastavio da uči i krštava nove vernike. Jednom prilikom je čak krstio crkvenog gonioca, koji je došao da ga uhvati, nakon što je ovaj bio dirnut njegovom verom i rečima.
Ipak, na kraju je uhvaćen i doveden pred sud. Sa nepokolebljivom verom je ispovedio Hrista i odbio da se pokloni idolima. Podvrgnut je teškim mučenjima, ali je sve izdržao mirno i molitveno. Na kraju mu je odrubljena glava, i tako je primio mučenički venac za Hrista.