Sveti Sava Osvećeni jedan je od najvećih podvižnika ranohrišćanskog Istoka, svetac pustinje, molitve i strogog monaškog života.
Sveti Sava Osvećeni rođen je 439. godine u Kapadokiji. Veoma rano je napustio svetovni život i zamonašio se, a kasnije se povukao u palestinsku pustinju, gde je osnovao čuvenu Savinu lavru kod Jerusalima — manastir koji i danas postoji i predstavlja jedan od najznačajnijih duhovnih centara pravoslavlja.
Legende i predanja o svecu
Svetac koji je „pomerao vreme“
U narodu se verovalo da je Sveti Sava Osvećeni svetac koji „zna tajnu vremena“. Prema predanju, mogao je da predoseti suše, glad i ratove, i da molitvom zaustavi nesreću.
Zaštitnik od nagle zime
Srpski narod je verovao da ovaj svetac „zatvara zimu“. Ako je na Savu Osvećenog vreme mirno i tiho- zima će biti podnošljiva. Ako je dan vetrovit i oštar — očekuje se teška zima.
„Kako Sava Osvećeni pokaže, takva će zima biti.“
Danas se dan provodi tiho, bez veselja, a izgovara se molitva za zdravlje i strpljenje.
Prema narodnom predanju ne treba započinjati velike poslove, ne svađa se, ne pravi se buka u kući i ne donose se ishitrene odluke.
Verovanje kaže da će onaj ko na ovaj dan „podigne glas bez razloga“, imati nemir tokom cele zime.