“Mladi u službi humanosti” – ovog meseca predstavljamo Mihajla Milića, volontera Crvenog krsta sa čak devet godina iskustva, a njegovo interesovanje za volontiranjem je počelo još u osnovnoj školi. Mihajlo nam otkriva kako ga je volontiranje oblikovalo kao osobu, zašto mu je rad sa decom posebno drag i zašto veruje da se kroz humanost postaje bolji čovek.
Kako je izgledao tvoj prvi susret sa Crvenim krstom?
Moj prvi susret sa Crvenim krstom dogodio se u šestom razredu osnovne škole. Igrom slučaja, tada su došli moja mama i još pet volontera. Pokazali su nam kako se izvodi reanimacija i bočni koma položaj. Shvatio sam da je to nešto što je korisno znati, i od tada traje moja avantura sa Crvenim krstom.
Već si 9 godina volonter, šta te to motiviše da ostaneš toliko godina?
Najviše me motivišu humanost i prijatelji koje sam stekao kroz sve ove godine volontiranja. Predivan je osećaj usrećiti nekoga, a da pri tom ništa ne tražiš zauzvrat.
Tvoja mama radi u Crvenom krstu – koliko je to uticalo na tvoju odluku da se i ti priključiš?
Sigurno da je dosta uticalo. Imam tu privilegiju da ona radi baš tamo i da mi upravo ona bude predavač.
Učestvuješ u svim akcijama, koja ti je najdraža ili najzanimljivija do sada?
Bilo bi nezahvalno izdvojiti samo jednu, ali meni lično je najlepše kada predajem deci. Najviše zbog druženja – nekako se povežem s njima, posebno na letnjim kampovima kada su tu po nekoliko dana.
Da li imaš neku anegdotu ili momenat sa terena koji ti je posebno ostao u sećanju?
Svaka akcija i radionica nosi posebnu priču, ali pripreme za takmičenje 2022. godine zauvek će mi ostati u sećanju. Pogotovo oni trenuci na poligonu kada se neko zbuni i zaboravi ono što smo znali i u pola noći. I dan-danas to prepričavamo u društvu.
Kako tvoji vršnjaci reaguju na to što volontiraš? Da li si nekog od njih uspeo da inspirišeš da ti se pridruži?
Reakcije su uglavnom veoma pozitivne, što mi je posebno drago. Uspeo sam i da inspirišem nekoliko njih – i to je počelo iz šale, a danas su i dalje aktivni u organizaciji.
Šta si naučio kroz volontiranje – ne samo o Crvenom krstu, nego i o sebi i ljudima?
Organizaciji sam se priključio kao dete i kroz godine sam odrastao sa njom. Verujem da me je to oblikovalo u osobu kakva sam danas. Naučio sam da ne gledam ko je koje vere, nacije ili boje kože – svi smo ljudi i svi zaslužujemo pomoć.
Da li planiraš da se i u budućnosti baviš humanitarnim radom ili vidiš sebe možda i kao deo tima Crvenog krsta profesionalno?
Naravno. Humanitarni rad će uvek imati mesto u mom životu – da nije bilo njega, ne bih bio ono što sam danas.
I za kraj – šta bi poručio nekome ko razmišlja da postane volonter?
Poručio bih im da će ovde steći prijatelje za ceo život, sigurno će se dobro zabaviti, a najvažnije – naučiće mnogo korisnih stvari. Dobrodošli su svi koji žele da se priključe. Nadam se da će neko, nakon čitanja ovog intervjua, biti inspirisan da nam se pridruži. Vidimo se na nekoj od narednih akcija.