Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da će novi Predlog zakona o udžbenicima doneti usklađenost i znanja i finansiranja, da će udžbenici biti jeftiniji, kao i da će biti propisana težina udžbenika.
Macut je rekao da će sledeće godine učenici prvog i petog razreda dobiti nove udžbenike iz srpskog jezika, srpskog jezika i književnosti, sveta oko nas, istorije, geografije, muzičkog i likovnog vaspitanja.
Naveo je za RTS da će Predlog zakona, koji je usvojila Vlada Srbije, značajno definisati srpski obrazovni prostor , ali i doneti olakšanje i učenicima i roditeljima.
”Do sada je mnogo izdavača bilo koncentrisano u jednoj grupaciji i to je stvaralo zabunu šta su udžbenici, kako ih i gde pronaći. Propisano je da i težina udžbenika mora da bude odgovarajuća da ne bismo opteretili decu, jer je mnogo udžbenika”, rekao je Macut.
Naveo je da je namera da udžbenike izdaje jedna izdavačka kuća uz ocenu da će to značajno olakšati nastavu jer je, kako kaže, bilo primera da u jednoj osnovnoj školi ima više izdavača za isti predmet.
”Posle jednog perioda koji je trajao duže od dve godine stigli smo konačno do nacrta zakona o udžbenicima koji donosi novinu da ćemo imati nacionalnu grupu udžbenika za učenike osnovnih škola”, rekao je Macut.
Istakao je da će to biti osnova na kojoj će se temeljiti nacionalna prepoznatljivost i značaj samosvesti o postojanju nacionalnog identiteta.
”Mislim da je to jako bitno za nove generacije da budu i odgovorne prema svojoj zemlji, a da i saznaju ono što je osnova zapravo postojanja zemlje kao što je Srbija koja ima izuzetno veliku, bogatu i istorijsku i obrazovnu, ali i kulturnu tradiciju”, istakao je premijer.
On je rekao da je ceo proces trajao dugo i zahvalio prethodnom predsedniku vlade Milošu Vučeviću, kao i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji je, kako kaže, podržao tu ideju i snažno je gurao napred.
Premijer je kazao i da su pritisci u vezi sa izmenama ovog zakona bili jako veliki i dodao da postoji odijum protiv promena.
”Kad dođe do trenutka da se nešto promeni, nastaje iracionalna situacija, gde se ljudi bune ili određene grupacije pokušavaju da to promene, zaustave ili na neki način uspori. Izdavaštvo je stub jedne države. Mislim da je taj otpor potpuno jasan bio baš u domenu i pristupa znanju, ali i finansiranju svega toga”, rekao je Macut i izrazio nadu da će Predlog zakona uskoro ući u skupštinsku proceduru.
Želim da univerziteti u Srbiji rade, to je za dobrobit društva
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je danas da želi da svi univerzitetu Srbiji prorade i rade jer je to za dobrobit društva i istakao da se ne sme dozvoliti da neke zgrade fakulteta budu zaposednute.
Izrazio je očekivanje da će se drugom fazom razgovora sa predstavnicima univerziteta uspostaviti i ojačati kapaciteti fakulteta, kao i da razgovaraju sa svojim kolegama o pojedinim zgradama fakulteta koje su blokirane.
Macut je za RTS rekao da takve situacije pokazuju slabosti u radu univerziteta, koje treba da budu unapređene.
“Mislim da je tu i odgovornost ljudi koji su prisutni u rukovođenju, ali isto i tih studenata ili ljudi koji zauzimaju te zgrade fakulteta. Mislim da je krajnje vreme da shvate realnost u kojoj se nalazimo, da treba ipak razgovarati i vratiti se u redovan tok života”, rekao je Macut.
Istakao je da niko ne vrši nikakvu represiju nad univerzitetima, odbacujući medijske navode kao netačne.
“Ni u jednom trenutku niko nije stupio na univerzitete i na fakultete pojedinačno. Fakulteti jesu u obavezi da pozovu organe javnog reda da intervenišu, ukoliko je to potrebno. Ne možemo da dozvolimo da fakulteti, odnosno neki univerziteti, budu zapravo zauzeti. I imali smo slike, videli smo iz fakulteta, recimo, beogradskih, gde stvarno to ne odgovara jednom akademskom nivou”, naveo je Macut.
Kako je rekao, svi predstavnici državnih univerziteta, kojih ima sedam, konačno su došli i u razgovorima sa Vladom Srbije zajedno su shvatili da moraju što pre da se vrate u redovne tokove, jer će izgubiti i sadašnje generacije ali i novu generaciju koja dolazi krajem ovog meseca na upis.
Podsetio je da je razgovore sa predstavnicima univerziteta započeo prvog dana kada je preuzeo dužnost predsednika vlade, 16. aprila.
“Taj čitav proces je trajao u nekoliko etapa. Od jednog nepoverenja i možda jednog nerealnog očekivanja da se može sve rešiti, pa do realnosti u kojoj se sada nalazimo. Već na samom početku ja sam pokušao da definišem da je obrazovni element potpuno odvojen od nekog političkog momenta i da ne idemo sa tim da ispunjavamo zahteve svih mogućih vrsta i da odgovorimo na sve zahteve, jer to nije realnost”, naglasio je Macut.
Dodao je da kada se govori o visokom obrazovanju, govori se o institucionalnom usmeravanju mladih ljudi ka znanjima.
“To ne treba da bude ipak pozornica bilo kakvih dešavanja, što je i propisano zakonom o visokom obrazovanju. Međutim, mešanje ove situacije koje se dešava zadnjih meseci nas je i uvelo u situaciju jednog produženog odlaganja početka nastave”, naveo je Macut.
Izrazio je zadovoljstvo što je vlada usvojila upisne kvote za fakultete, podsećajući da one nisu usvojene za tri fakulteta, Fakultet dramskih umetnosti, Filozofski i Fakultet primenjenih umetnosti, ali da su oni u probnom radu.
“Sad postoji jedan dogovor da postoji period od šest nedelja rada da se dovrši zimski semestar, započne letnji i obavi jedan ispitni rok na onim fakultetima koji to imaju kao propisano u svojim statutima. Na taj način će se pokazati zapravo aktivnost fakulteta”, rekao je premijer.
Istakao je da, kao profesor Beogradskog univerziteta, podržava trenutnu situaciju i da svoju snagu posveti tome da svi univerziteti u Srbije, kako kaže, prorade i rade.
“Moram da lično istaknem svoje zadovoljstvo radom dva univerziteta Kragujevačkim i Niškim, koji su pokazali izuzetnu spremnost, pre svega Kragujevački, da kreativno prebrode ovo sve bez velike pompe, što je jako bitno”, rekao je Macut.
Prema njegovim rečima, na Medicinskom fakultetu u Beogradu nekoliko hiljada studenata se prijavilo za januarni ispitni rok koji se sada održava.
“Mislim da sa jedne strane imamo situaciju blokiranja nastave koja je, po meni, ipak sada već neodgovarajuća i neadekvatna, odnosno nepotrebna. Imamo veliku želju studenata da dovrše svoju akademsku godinu. Mislim da će prevladati jedan akademski razum i da će i kolege na fakultetima svojim ličnim primerom pogurati ovu celu stvar. Lično sam već dva meseca u vežbama i nisam pristajao na štrajkove, na obustavu. I studenti su se svi odazvali. Moji studenti stvarno dolaze svi. Treba da budemo interaktivni prema tim mladim ljudima”, naglasio je Macut.
On smatra da rukovodioci akademskih ustanova, odnosno dekani i rektori, moraju ličnim primerom da pokrenu celu stvar i da održe suverenost svojih univerziteta kroz svoj lični doprinos i lično prikazanu aktivnost.
Sledeće sedmice predstavljanje rezultata 100 dana rada vlade
Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da će sledeće sedmice biti predstavljeni rezultati rada vlade u prvih 100 dana i naveo da je urađeno dosta toga u prethodna tri meseca ističući, između ostalog, usvajanje medijskih zakona i uvođenje novog sistema e-bolovanje.
Macut je kao jedan od rezultata vlade naveo uvođenje novog modela elektronskog bolovanja u zdravstvu kojim će se, kako je rekao, mnogo lakše kontrolisati i usklađivati rad zaposlenih u organizacijama.
Dodao je da su usvojeni medijski zakoni, kao i Zakon o elektronskim vizama.
”Postoji dosta toga što je rezultat rada vlade i to ćemo predstaviti vrlo skoro, već sledeće nedelje je 100 dana rada”, rekao je premijer Macut za RTS.
Kao jedan od postignutih ciljeva iz svog ekspozea, on je naveo donošenje Zakona o udžbenicima i izrazio nadu da će narednih dana taj zakonski predlog ući u skupštinsku proceduru u Skupštini.
Naveo je i da je Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici usvojila odluku da se 1. septembar u Srbiji ubuduće obeležava kao Dan nesvrstanih, uz ocenu da Pokret nesvrstanih danas predstavlja dobar istorijski kontekst da se održava tradicija.
”Nesvrstani su ponikli u međunarodnim okvirima iz Beograda i mi treba da se sećamo tih istorijskih momenata i da pokažemo da smo spremni da obnovimo stara prijateljstva i da uspostavljamo odnose sa svim zemljama u svetu. To je uvek bila politika Srbije”, rekao je Macut.
Dodao je da će se 1. septembar obeležavati kao početak rada Pokreta nesvrstanih, koji je okupljao više od sto zemalja sveta.
”Neću otkrivati sve naše ideje, ali ćemo se potruditi da pokažemo da smo i dalje značajni i da želimo da sarađujemo, mislim da će to biti jedan lep gest da se prikažemo svetu i da pozovemo svet u Beograd i Srbiju”, rekao je Macut.
Na pitanje koliko je za njega bila teška i odgovorna odluka da dođe na čelo vlade u izazovanim političkim i društvenim okolnostima i koliko je situacija drugačija posle tri meseca, Macut je rekao da je situacija bila izuzetno teška i da nije bilo potrebe za protestima na ulici i pravljenjem blokada pored zgrade vlade.
”Ne možete to da radite u trenutku kad sve dogovorite na vladi, a to se ne prenese adekvatno članovima univerzitetskog korpusa. Mora da postoji jasan odgovor i jasni ciljevi svih aktera u celoj ovoj priči. Svi moramo biti dovoljno pošteni da kažemo da treba da radimo u korist države u pravcu obrazovanja ljudi”, naglasio je premijer.
Naveo je da je početak godine bio jako naporan i napet, te da je bio iznenađen kada je dobio poziv od predsednika Republike da bude na čelu nove vlade, ali da je to shvatio kao priliku da, kao neko ko je ostvaren u akademskom smislu, doprinese rešavanju problema u obrazovanju.
Macut je izrazio nadu da će uspostavljanje jednog od stubova društva doneti ubrzavanje i vraćanje domaće ekonomije na standarde i puteve na kojima je bila pre nekoliko meseci.
”Zapravo, mi nismo posustali, imamo mnogo kapaciteta i mogućnosti da to nastavimo. Naš obrazovni sistem nije toliko slab i fragilan, treba možda da se popravlja i unapređuje. Situacija jeste teška, ali nadam se da ćemo izaći iz toga i lično ću dati doprinos tome”, poručio je premijer Macut.