Navršava se 30 godina od kako su prve izbeglice došle u Bačku Palanku, pa je redakcija Nedeljnih novina potražili članak iz 1995. godine koji govori o tom teškom periodu za sve.
„Od 5. avgusta kada su prve izbeglice stupile na teritoriju SR Jugoslavije njihov broj u bačkopalanačkoj opštini se ne smanjuje. Prema podacima, koje je na sednici Štaba izneo poverenik Republičkog komeserijata za izbeglice Radoslav Milošević, trenutno u Opštini ima oko 11 hiljada prognanih iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Međutim, procenjuje se da je njihov broj znatno veći bar za 25-30 odsto, jer mnogi se ne prijavljuju, posebno oni koji su vojno i radno sposobni i treba da se vraćaju na slobodnu teritoriju.
Posebno je teško stanje sa vraćanjem mladih i vojno sposobnih ljudi, koji treba da brane svoj zavičaj odakle su došli. Takvih se do sada prijavilo 189, a procena je da ih ima znatno više. Porodice u kojima ima vojno sposobnih lica se ne prijavljuju, a to neće da urade ni oni koji su ih primili u svoje domove, pa umesto da se nalaze na ratištu mnogi danas šetaju po Bačkoj Palanci, dilerišu i bave se švercom.
VRATILO SE 300 DRVARČANA
Sva pristigla pomoć odmah se upućuje porodicama prognanih lica i to samo onima koji imaju status izbeglice. Na ovom spisku ne mogu se naći porodice i lica iz Republike Srpske koji se i ne računaju kao izbeglice i kao takvi neće se više ni evidentirati. Ovih dana pomoć je podeljena za 565 porodica sa 2.260 članova. Kako je na sednici rekao predsednik Štaba za izbeglice Ljubomir Novaković svi žitelji Republike Srpske mogu se vraćati na prostore od Srebrenice do Višegrada i Banja Luke do Brčkog. Time bi najviše pomogli sami sebi, ali i svom zavičaju i čitavoj Republici Srpskoj kojoj je njihova pomoć sada najpotrebnija. Ima primera da se izbeglice i vraćaju u svoj zavičaj. Ovih dana to je uradila grupa oko 300 Drvarčana koji su se organizovano vratili u svoje domove. Na sednici Štaba je zaključeno da treba pronaći sredstva za obezbeđenje užine za đake izbeglice, kako se ne bi pravile razlike među decom.
Veliki problem ima i zdravstvo u Opštini. Po rečima direktora ZRO “ Dr Mladen Stojanović“ dr Dušana Ugrice pritisak bolesnika je sve veći, jer pored izbeglica iz RSS i RSK zdravstvenu zaštitu u Domu zdravlja traže i stanovnici Iloka, gde nema lekara niti medicinskih sestara. To pored povećanih troškova traži i veće angažovanje zdravstvenog osoblja u Domu zdravlja. Mi bi rado uputili tamo našeg lekara, ali nam to ne dozvoljavaju, pa sve usluge moramo pružiti u našoj zdravstvenoj ustanovi. Mi ne pitamo odakle je ko i da li ima sredstava da plati naše usluge, jer kao zdravstveni radnici obavezni smo da svima pomognemo – rekao je dr Dušan Ugrica.
Na Štabu je je zaključeno da bi u celoj republici trebalo ravnomerno podeliti teret oko smeštaja i ishrane izbeglica, a ne da neke opštine, kao što je bačkopalanačka, imaju toliki broj da više njihovo izdržavanje ne može podneti opštinski budžet i privreda, a drugi taj problem skoro da i ne osete. Takođe je ponovljeno ono što je i ranije zaključivano da se vojno i radno sposobni građani moraju vraćati na slobodne teritorije u RS I RSK, gde je njihova pomoć sada najpotrbnija.“
R. Vujović
Izvor: Nedeljne novine, broj 1543 od 10. septembar 1995. god
UPOZORENjE: Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje ovog teksta bez dozvole glavnog i odgovornog urednika Nedeljnih novina. https://www.kliknavesti.rs/iz-istorije-preko-11-hiljada-prognanih/