Medeni skakavac, poznat i kao trnovac, divlji rogač ili lažni rogač, je veliko listopadno drvo iz porodice mahunarki (Fabaceae), poreklom iz Severne Amerike. Zbog dekorativnog izgleda, otpornosti na gradske uslove i korisnih osobina, danas se često gaji širom sveta – uključujući i Srbiju.
Opis biljke
Drvo može dostići visinu od 20 do 30 metara. Njegova krošnja je široka, prozračna i nepravilno razgranata. Listovi su perasti, svetlozeleni, dok u jesen postaju zlatnožuti. Posebno su upečatljivi dugi, oštri trnovi, koji izbijaju iz stabla i grana i često dostižu impresivne dimenzije.
Plodovi i cvetovi
Cvetovi su sitni, zelenkasto-žuti i mirisni, pojavljuju se u proleće i privlače pčele. Plodovi su duge, smeđe mahune koje sadrže slatkastu, lepljivu masu – po kojoj je biljka dobila ime „medeni“ skakavac. Ova slatka masa je nekada korišćena kao prirodni zaslađivač.
Zbog oblika mahuna i slatkog ukusa, biljka se često naziva i divlji rogač, iako nije u bliskom srodstvu sa pravim rogačem (Ceratonia siliqua), koji se koristi u prehrani.
Rasprostranjenost i lokaliteti
U Srbiji se medeni skakavac sve češće može videti kao ukrasno drvo u parkovima, ali i na divljim staništima. Jedna od poznatih lokacija gde raste ova biljka je u Bačkoj Palanci, na potezu od Cvrcine bare do jezera Tikvara. Na tom prostoru formirane su manje grupacije ovog trnovitog drveća, koje doprinosi raznolikosti lokalne flore.
Upotreba
Ukrasna sadnja – često se koristi u urbanim parkovima i drvoredima.
Medonosna biljka – privlači pčele i druge oprašivače.
Ekološka funkcija – koristi se u borbi protiv erozije tla i kao vetrozaštitni pojas.
Drvo – tvrdo, izdržljivo, koristi se u stolariji i za izradu ograda.
Postoji i varijetet bez trnova (Gleditsia triacanthos var. inermis), koji se često koristi u gradskim sredinama zbog sigurnosti.
Zanimljivosti
Indijanci su mahune koristili kao hranu i lek.
Trnovi su nekada korišćeni kao prirodni ekseri.
Drvo je veoma otporno na sušu, zagađenje i niske temperature.