Odrastanje uz kućne ljubimce nije samo zabavno i slatko – to može biti i duboko oblikujuće iskustvo za dete.
Psi, mačke, zečevi ili čak ribice – svaki kućni ljubimac može doprineti razvoju brojnih emocionalnih, socijalnih i mentalnih veština kod najmlađih.
Stručnjaci se slažu da deca koja odrastaju uz životinje često razvijaju jači osećaj empatije, odgovornosti i samopouzdanja. Briga o ljubimcu – hranjenje, šetanje, čišćenje – može biti dragocena lekcija o posvećenosti a sam odnos sa životinjom doprinosi stvaranju osećaja bezuslovne ljubavi i sigurnosti.
Brojna istraživanja ukazuju na to da deca uz kućne ljubimce ređe pate od anksioznosti, lakše se socijalizuju i imaju veću emocionalnu otpornost. Kontakt sa životinjom umiruje, smanjuje stres i često pomaže u borbi protiv usamljenosti, naročito kod dece koja se suočavaju s izazovima u komunikaciji.
Posedovanje ljubimca nosi veliku odgovornost, zbog čega bi roditelji trebalo da budu spremni da preuzmu brigu kada dete još nije dovoljno zrelo, kao i da zajedno s njim uče kako se pravilno i s poštovanjem ophodi prema životinjama.
Ukoliko porodica ima uslove i spremna je da se posveti kućnom ljubimcu, to iskustvo može imati izuzetno pozitivan uticaj na dete.
Prijateljstvo koje se tada rađa često traje ceo život.
„Ljubimci nas uče tiho – kako se voli, kako se brine i kako se ne odustaje.“