Međunarodni dan pismenosti obeležava se širom sveta 8. septembra, sa ciljem da podseti na značaj pismenosti kao temeljnog ljudskog prava i važnog preduslova za razvoj društva.
Ideja o obeležavanju ovog datuma potekla je 1965. godine na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja u Teheranu, posvećenoj iskorenjivanju nepismenosti, dok je UNESCO već 1966. godine započeo njegovo obeležavanje.
Pravo na pismenost sadržano je u pravu na obrazovanje i priznato kroz niz međunarodnih konvencija i deklaracija. Opšta deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine priznaje pravo na obrazovanje, dok Deklaracija iz Persepolisa (1975) ističe da „pismenost nije sama sebi svrha, već temeljno ljudsko pravo“. Hamburška deklaracija (1997) dodatno naglašava da pismenost obuhvata znanja i veštine potrebne za život u savremenom svetu brzih promena.
Podaci govore da u svetu i dalje ima oko 900 miliona nepismenih ljudi. U Srbiji, prema procenama, oko 850.000 građana, odnosno nešto manje od 14 odsto populacije, nema završenu osnovnu školu, dok je potpuno nepismenih više od 165.000 stanovnika. Sa visokim obrazovanjem u Srbiji je oko 650.000 građana, što čini gotovo 11 odsto populacije, dok je više od polovine stanovništva kompjuterski nepismeno.
Rezultati PISA istraživanja, najveće međunarodne provere znanja učenika, pokazuju da đaci u Srbiji postižu rezultate ispod proseka, sa izraženim problemima u gramatici, pravopisu i bogatstvu rečnika. Među mladima je takođe primetna česta upotreba žargonizama i stranih reči, posebno anglicizama.