Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia), poznat i kao lažna akacija, jedno je od najrasprostranjenijih i najkorisnijih stabala u Srbiji. Osim što oplemenjuje pejzaž svojim karakterističnim mirisnim cvetovima, bagrem ima izuzetno značajnu ekološku, privrednu i pčelarsku vrednost.
Brzorastuće drvo sa mnogim prednostima
Potiče iz Severne Amerike, a u Evropi se odomaćio još u 17. veku. Danas je neizostavan deo nizijskih i brdskih predela, posebno u Vojvodini i Šumadiji. Odlikuje se brzim rastom, otpornim korenovim sistemom i sposobnošću da uspeva i na siromašnim zemljištima, što ga čini odličnim za pošumljavanje i sprečavanje erozije.
Medonosna biljka broj jedan
Bagrem je jedan od najvažnijih izvora nektara za pčele. U proleće, tokom perioda cvetanja, njegove bele grozdaste cvasti postaju prava pčelarska oaza. Bagremov med je među najcenjenijima u svetu – svetao, blag, spor u kristalizaciji i izuzetno ukusan.
Koristan i u drvnoj industriji
Bagremovo drvo je tvrdo, izdržljivo i otporno na vlagu. Zbog toga se koristi u proizvodnji nameštaja, parketa, ograda, stubova i drugih građevinskih elemenata, posebno tamo gde je potrebna dugotrajnost bez upotrebe hemikalija.
Ekološki značaj
Zahvaljujući sposobnosti da veže azot iz vazduha, bagrem poboljšava kvalitet zemljišta. Njegova gusta senka i otpornost na zagađenja čine ga pogodnim i za sadnju u urbanim sredinama, parkovima i duž puteva.
Bagrem nije samo drvo – to je saveznik pčelara, čuvar tla i prirodni resurs od višestruke koristi.