Upoznajte Mariju. Kada je izašla iz Sigurne kuće, imala je nula dinara i mnogo straha. Danas vodi radionicu, pomaže drugim ženama i inspiriše svojom snagom. Njena priča pokazuje da zanat može biti više od posla – može biti most ka samostalnosti i ličnoj snazi.
Marija je živela u kući sa suprugom i dvoje dece. Trepala je uvrede od supruga gotovo svakog dana, koji je voleo da ode i u kafiću da popije malo više. Ponekad bi došao kasno kući i razbio nešto kada bi Marija prigovorila da je potrošio novac za sutrašnji ručak u kafani, dok socijalna pomoć treba da stigne tek za 5 dana.
Jednog meseca, Marija nije dočekala socijalnu pomoć ispred pošte kao svaki put. Čule su se sirene policijskog auta i jedna žena ju je vodila pod ruku negde, dok su deca išla za njima, u pidžamama, iako su sutradan trebala da budu u školskim klupama.
Prolazili su dani i Marija je konačno osetila mir i sigurnost, i naspavala se posle mnogo godina. Po izlasku iz Sigurne kuće, završila je kurs šivenja kod jedne snajderke, koja je do pre godinu dana bila u sličnoj situaciji. Postojala je mreža žena koje su se dogovorile da pomažu jedna drugoj.
Za početak je iznajmila jednu sobu u kojoj se smestila sa decom. Još neko vreme je koristila pravo na novčanu socijalnu pomoć, a zatim je čula da postoje sredstva NSZS za samozapošljavanje.
Danas je uspešna preduzetnica. Otvorila je krojačku radionicu i šije čebad za bebe. Pomaže drugim ženama da nauče da šiju i postanu samostalne. Bogata je, ima svoj mir, krov nad glavom i može da preživi sama bez ičije pomoći.
