LEPA KAO CVET
Eloiza Džejms
Svojeglava naslednica.
Vatreni Amerikanac.
Senzualno i dovitljivo takmičenje.
Došlo je vreme da gospođica Kliopatra Luis pronađe muža, a njen deda, vikont Falkoner, želi da je uvede u visoko društvo i održi obećanje dato njenoj majci. Nezavisna i odlučna, Klio bi više volela da se usmeri na uspešan porodični posao, ali da bi udovoljila dedi, smišlja neobičan plan: na balovima će nositi neprivlačne haljine koje će sigurno odbiti potencijalne udvarače.
U Londonu boravi moćni i harizmatični Džejkob Astor Adison, poslovni čovek koji želi da ugrabi prilike za svoj pozorišni biznis u Americi. Nakon što mu đavolica prerušena u englesku damu ispred nosa ukrade radionicu koja pravi pozorišne kostime, on kipti od besa.
Džejk sklapa dogovor sa Klio, i nekako, usred tog živahnog nadmetanja, oni postaju vrlo bliski, a ono što je počelo kao šala prerasta u veoma ozbiljnu priču. Džejk shvata da mu je Klio ukrala srce. Međutim, za razliku od plemića koji su joj pod nogama, on ne pripada njenom prefinjenom i uglađenom svetu. Uhvaćen između časti i želje, spreman je da se odrekne svega zbog žene koju voli – samo ako ga ona hoće!
Zakon srca
Slavica Mastikosa
Od autorke romana Preludijum i Tri hleba nasušna
Da li je moguće pobediti sistem i izboriti se za pravo na materinstvo?
Roman Zakon srca otkriva dinamičnu porodičnu dramu o pionirskoj borbi glavne junakinje Lepojke, koja usred procedure vantelesne oplodnje ostaje bez voljenog muža. Suočivši se sa tom tragedijom i novonastalim okolnostima, ona skuplja snagu i suprotstavlja se surovom sistemu pokušavajući da ostvari pravo na život toliko željenog nerođenog deteta. Savremeni zakon ne prati medicinska dostignuća u ovoj oblasti kako u svetu, tako i kod nas – svaka pojedinačna pobeda da se iz već začetog a zamrznutog embriona razvije novi život kamen je temeljac u njegovoj humanizaciji i modernizaciji. Lepojkina borba nije usamljena i važno je da se njena priča čuje, a opisana je toliko emotivno da se doživljava poput lične ispovesti.
„U Zakonu srca glavne junakinje su žene. Muževi, očevi, prijatelji, lekari su tu da bi se taj ženski princip još jače i bolje istakao i shvatio. A opet, muško-ženske ruke su ispreplitane, njihove misije objedinjene. Svi tragaju za srećom, smislom postojanja, ciljem kome vredi stremiti. Loza treba da se produži. Ali šta ako do začeća ne može da dođe? Kako tu može da pomogne vantelesna oplodnja? I kada čitalac svim srcem poveruje da ima nade, svedočiće brojnim preokretima, preživljavaće moralne i etičke dileme baš poput junaka ovog izvanrednog romana.“
– Ljiljana Šarac
„Tok ove priče nadigrava snaga žene, njena upornost i spremnost da pomera granice. U rečenicama glavne junakinje pronalazim promisli, dileme, sumnje i iskre nadanja mnogih žena. Da bi pretekao čovek u čoveku, nužna je njegova spremnost da prizna sopstvenu ranjivost. Tek tada je spreman za iskorak. Zakon srca još niko nije oborio.“
– Jasenka Lalović
PRIČA O JEDNOJ LJUBAVI: PAOLO I FRANČESKA
Mateo Strukul
Među veličanstvenim kulama i zamkovima srednjovekovne Italije, isprepletana intrigama i strastima, odvija se jedna od najvećih ljubavnih priča svih vremena, zabranjena i nemoguća.
Frančeska je prelepa ćerka Gvida I, gospodara Ravene, grada jedinstvenog u svetu po očaravajućim vizantijskim mozaicima. Tradicija plemićke porodice od nje zahteva da bude odana ćerka, pokorna i nevidljiva. Umesto toga, Frančeska želi avanture, strast, slobodu.
Međutim, uprkos svojoj želji da bude nezavisna, prinuđena je da se uda za Đovanija Malatestu, naslednika gospodara Riminija, nekadašnjeg neprijatelja Ravene, a sada moćnog saveznika. Kada ga vidi, ne može da veruje svojoj sreći: njen verenik je naočit poput viteza iz priče i ona se na prvi pogled zaljubljuje u njega.
Na banketu iznenada otkriva strašnu istinu: muškarac kojeg je upravo upoznala nije Đovani, već njegov lepi mlađi brat Paolo, poslat da se u Đovanijevo ime oženi Frančeskom. Đovani je neustrašiv i plemenit vojnik, ali on ne razume Frančesku, njene strasti i njene potrebe. S druge strane, Paolo je poštuje i voli svim srcem, on je njena srodna duša, čovek koga bi izabrala da je mogla da bira.
Njihova strast ponovo živi na stranicama ovog romana zajedno sa sjajem tadašnje Italije, sa njenim dvorovima i turnirima, spletkama i ratnim pohodima, poput freske besmrtne ljubavi u kojoj se prepliću mit i istorija epohe koja ne prestaje da nas fascinira.