Majčinstvo
Šila Heti
Kada si nesigurna, treba da čekaš. Ali koliko dugo?
U središtu romana Majčinstvo jedna je od prelomnih odluka koje obeležavaju ulazak u odraslo doba – imati ili nemati dete.
Stupivši u godine kada njene vršnjakinje razmišljaju o majčinstvu, naratorka Šila Heti pita se da li uopšte želi dete. Pod uticajem partnera, svog tela, porodice, prijatelja, misticizma i koincidencija, ona se trudi da napravi moralan i razuman izbor.
Iskreno i originalno promišljajući o jednoj od ključnih odluka odraslog doba, Heti ispisuje hrabar i topao roman o tome kako – i za koga – živeti.
„Izuzetan roman o teškoćama sa kojima se suočavamo sledeći svoje želje i boreći se sa nedoumicama.“
– Los Angeles Times
„Heti se preispituje da li da postane majka pre nego što bude prekasno. U ovom neobičnom dnevniku prepunom protivrečnostima čitamo o borbi sa dilemama nadajući se da će autorka doneti pravu odluku.“
– New Yorker
„Ova knjiga ne liči ni na jednu koju sam do sada pročitala. Šila Heti je razbila kalup i pomerila granice stupivši u novi domen književnosti, kako u svojoj zrelosti kao umetnica, tako i u mogućnostima koje pruža ženski diskurs.“
– Rejčel Kask
„Duboko sam se uživeo u knjigu Šile Heti u kojoj se šali na svoj račun, uživao sam u delovima o umetnosti, vremenu, promeni, knjigama i bebama. Majčinstvo sinergično funkcioniše i kao intiman, dirljiv autobiografski roman i kao praktična, misteriozna alatka koju protagonistkinja koristi pet godina kako bi joj pomogla da sagleda odlučujuća pitanja njenog života i odgovori na njih.“
– Tao Lin
Lotosove cipele
Džejn Jang
„Izvanredno napisan roman s majstorski osmišljenom pričom od koje se nije lako odvojiti. Nezaboravno.“
– Heder Moris, autorka romana Tetovažer iz Aušvica
Kina, XIX vek. Čvrsto uvezana stopala, ili „zlatni ljiljani“, obeležje su otmene žene, zalog lepote i bogatog miraza. Kada Mali Cvet bude prodata Linđinginoj imućnoj porodici kao muicai – njena družbenica ali i robinja – nada se da će je njeni „zlatni ljiljani“ izvesti iz ropstva. Podstaknuta detinjastom ljubomorom zbog otmenih malih stopala Malog Cveta i njenog izuzetnog talenta za vez, Linđing joj preti da će učiniti sve da se Mali Cvet nikada ne napreduje na društvenoj lestvici.
Ali kada Linđinginu porodicu zadesi skandal, njih dve će morati da pređu iz bogatih porodičnih odaja u Sestrinstvo celibata, gde umetničko umeće Malog Cveta primećuje jedan plemić. Njegova pažnja ugrožava ne samo njen status, već i njen život – sestrinstvo svaku neposlušnost kažnjava smrću. Tajna Malog Cveta je u Linđinginim rukama. Njihove neraskidivo povezane sudbine nalaze se na prekretnici koja ih obe može vinuti visoko ili survati u propast.
„Ova priča govori o nevoljama žena u Kini XIX veka, i što je još važnije, o njihovom nepokolebljivom duhu i hrabrosti da se bore za sebe i jedna za drugu, u svetu koji je na pragu da odbaci tradiciju ropstva, povezivanja stopala i poligamije. Elegantna proza Džejn Jang uranja čitaoce u živopisan svet i skreće pažnju na važne istorijske detalje.“
– Nataša Lester, autorka romana Diorova tajna
„Fascinantan prikaz ženskog prijateljstva, društvenih pritisaka i očuvanja identiteta u devetnaestovekovnoj Kini. Istorijska fikcija bogata uverljivim junacima koji će vas duboko dirnuti.“
– Ali Parker
Harizma cara Dušana – istorija i pamćenje
Kosta Nikolić
Istorija i pamćenje
Uspon države za vreme cara Stefana Dušana omogućio je proglašenje carstva, verovanje da će Srbija zameniti Vizantiju i zaustaviti dolazak Turaka. Padom pod tursku vlast i gubljenjem velikog dela svog srednjovekovnog nasleđa, narod je, u otporu potčinjavanju, čuvao kroz predanja svest o caru Dušanu i slavnoj državi Nemanjića kao potvrdu svog postojanja. Istovremeno, to sećanje je budilo nadu u borbi za slobodu. Kult Dušana Silnog obnovljen je u oslobodilačkim ratovima u XIX veku, a san o obnavljanju Dušanovog carstva još dugo je nadahnjivao politička stremljenja u Srbiji.
„Još zapovedi carstvo mi: Ako piše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe, ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo razara zakonik, nije po pravdi i po zakonu sudije tome pismu da veruju, nego da sude i vrše kako je po pravdi.“
– (Dušanov zakonik, član 171, „O zakonu“, 1349. godine)
„Knjiga Koste Nikolića donosi jedan novi, unekoliko ‘iskošen’, ali nesporno sveobuhvatan pogled na epohu kralja i cara Stefana Dušana. S druge strane i ne manje značajno, veliki srpski srednjovekovni vladar, njegova uloga i mesto u istoriji, sagledani su i kroz prizmu proteklog vremena u okvirima svojevrsne ‘kulture pamćenja’ u našoj sredini.“
– Radivoj Radić