Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva, danas slave praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. To je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti običaji.
Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Do tog praznika traje i dvonedeljni post.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju. Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih crkava. U srpskom manastiru Sopoćani, zadužbini Nemanjića iz 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.
U sceni koja prikazuje ovaj praznik, često se slika i jevrejski sveštenik Atonije, protivnik hrišćanstva, koji je nameravao da prevrne mrtvo telo Bogorodice na odru, pa mu je arhangel Mihailo nevidljivim mačem odsekao ruke, koje su ostale da vise na odru. Atonije se za svij greh pokajao, od Hrista je dobio isceljenje, primio je hrišćanstvo, zbog čega je ubijen od svojih bivših jednoveraca.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine (Velike i Male Gospojine) – “periodu prelaza” – važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Vreme između dve Gospojine, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje plodova i lekovitih trava. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak… Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, ostavljaju se i „međudnevička jaja” od živine kao najbolja za jelo i rasplod.
Uveliko se odlazi na izvore koji tada imaju lekovito dejstvo. Bogorodica je zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore da se umiju.
Na Veliku Gospojinu uvek se ističe značaj bosiljka, koji se u narodu smatra božjom biljkom. Stavlja se u jelo ili piće, veruje se da donosi zdravlje i štiti od zla.
U narodu se strogo poštuje da se na ovaj dan, kao na svako crveno slovo, ne obavljaju kućni poslovi – ne pere se veš, ne veze, ne šije i ne radi se iglom.
Na Veliku i Malu Gospojinu žene poštuju veliki broj zabrana koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Danas po običaju žene idu na pričest, zato što se Bogorica smatra zaštitnicom žena i majki.
Srbi veoma poštuju Bogorodicu, pa širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. I veliki broj crkava i manastira SPC slavi Veliku Gospojinu kao svoju slavu.
Molitva Bogorodici, koja se izgovara u sva tri bogoslužbena kruga
“Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena.”
Inače, Bogorodičini veliki praznici su Mala Gospojina (njeno rođenje), Vavedenje, Blagovesti, Sretenje i Uspenije (Velika Gospojina). Između Male i Velike Gospojine su takozvane Međudnevice, vreme kada se bere lekovito bilje, a čak četiri verska praznika vezuju se za njen život – Sabor Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje pojasa i Polaganje rize.
Osim duhovnog, Velika Gospojina je i društveni praznik. Širom Srbije i regiona organizuju se vašari i sabori, koji okupljaju ljude u radosti, muzici i igri. To je vreme kada se porodice okupljaju, kumovi posećuju, a sela i gradovi oživljavaju posebnim duhom zajedništva.
Velika Gospojina, dan kada se Majka Božija vaznela na nebo, u srcima vernika zauzima mesto kakvo malo koji praznik ima. Ona podseća na snagu molitve, važnost porodice i veru da uvek postoji zaštita odozgo. Za jedne je to kraj posta, za druge molitva pred freskom u crkvi, a za sve – dan koji vraća mir i osećaj povezanosti sa tradicijom.