Tišina koja ubija – Nasilje ne počinje pesnicom. Počinje tišinom. Ova priča je glas svih onih koje društvo još uvek ne čuje.

Obraćam se kao žena koja je preživela nasilje i želi da se bori – ne samo za sebe, već i da osnaži druge žene da ne ćute.

Nasilje nad ženama su glasovi koje nismo čuli.

U svetu koji je svakim danom sve više povezan i informisan, često zaboravljamo ono najvažnije – dolazi oktobar, mesec borbe protiv nasilja nad ženama. Ali, umesto da budemo glasniji, često zaboravljamo na glasove žena koje su preživele nasilje. Te žene su u našem društvu nevidljive. Njihove priče ostaju prećutane, zanemarene, gurnute u tihu zonu srama i straha.

U toj tišini mediji imaju ogromnu moć. Jer upravo oni formiraju stavove zajednice, oblikuju mišljenja, postavljaju teme. Zato je njihova uloga u borbi protiv nasilja nad ženama i decom presudna. Tišina – ta strašna, hladna tišina – ono je što nas ubija iznutra. Ona nas razdvaja, umiruje kad bi trebalo da vičemo, da ustanemo.

Žrtva sam nasilja već duže vreme – psihičkog, seksualnog, a na kraju i fizičkog. Sećam se tog dana kada me je srušio na pod i udarao pesnicama, pred decom. Tada sam prvi put rekla „dosta je“. Nije me više bilo briga šta će reći komšiluk, šta će reći rodbina, da li će me neko sažaljevati. Nije me bilo sramota. Prijavila sam ga.

Dodeljena je mera zabrane prilaska – trideset dana. Trideset dana moje agonije. On je otišao kod svoje majke, a ja sam sa decom ostala sama.

Tri godine živimo bez njega. Tri godine sama plaćam račune. Decu je viđao kad je hteo, kad mu se moglo, iako su ga bila željna. Uvek je imao izgovor – posao, obaveze, umor. A svaki njihov susret bio je novo poglavlje psihičkog zlostavljanja – od strane njegove majke, a njegovim ćutanjem.

Danas, umesto da pusti da živimo u miru, pokušava da nas kazni zbog toga što smo preživele. Smeta mu naš mir. Smeta mu tišina u kojoj više nismo uplašeni.

I ponovo se pitam: da li je važnije da na papiru piše kako otac mora da viđa decu, ili da se zaštiti njihovo mentalno zdravlje kada su primorana da provode vreme sa nasilnikom?

Tišina nije mir. Tišina je rana. A tišina ubija.

Nevidljive borbe. Žena u tišini, ali ne više u strahu.