PLAVA KAO PONOĆ- Simone van der Vluht
Godina je 1654, zlatno doba Holandije. Brodovi donose egzotična blaga sa Dalekog istoka, a Spinozine ideje i Vermerova i Rembrantova umetnost cvetaju zajedno sa lalama na poljima holandskih sela. I baš tamo, na jednoj farmi, Katrin je rođena i odrasla u siromaštvu.
Nakon što je iznenada ostala udovica, zna da je došlo vreme da se sama suoči sa svetom oko sebe: da potraži sreću u gradu, možda se i zaljubi i, što da ne, ostvari svoj najveći san – da oslikava grnčariju. Zbog toga kreće na putovanje u veliki Amsterdam, središte umetničkog sveta. Počinje da radi kao domaćica u kući uspešne trgovačke porodice Van Nulant. Opčinjena je novim okruženjem u užurbanoj metropoli na vrhuncu moći i koristi priliku da sedi na skupim časovima slikanja koje gospođa Van Nulant uzima od lokalnog slikara, Rembrantovog učenika. Kada Katrin uzme kist da dovrši neke od radova svoje poslodavke, on shvata da sluškinja poseduje originalni talenat i ohrabruje je da nastavi.
Ali njena novostečena sreća neće dugo potrajati. Prošlost vreba iz prikrajka, i Katrin otkriva da tajne mogu da budu vrlo opasne. Prinuđena je da pobegne iz grada i stvori novi život u Delftu, gde pronalazi posao u jednoj grnčarskoj radnji. Boreći se da preživi, suočava se sa nemogućom dilemom: da li da sledi svoje srce ili razum?
BRUS LI I NJEGOVA FILOZOFIJA: BUDI VODA, PRIJATELJU MOJ – Šenon Li
Isprazni svoj um. Budi bez forme, bezobličan, kao voda.
Brus Li jeste kulturna i filmska ikona. Međutim, on je bio i mislilac, uveren u to da su borilačke veštine više od fizičke discipline – one su savršena metafora za potpuno ostvaren život.
U knjizi Budi voda, prijatelju moj njegova ćerka Šenon Li donosi dosad neispričane priče iz njegovog života, predočavajući njegovu filozofiju budi voda, kao i način na koji je ona razume. Čitajući knjigu, otkrićemo kako je ideja дa se bude kao voda zapravo pokušaj da se otelotvore kvaliteti tečnog stanja prirodnosti u čovekovom životu. Voda može da se prilagodi obliku bilo koje posude, može da bude mekana ili jaka – ona je jednostavno i prirodno uvek to što jeste, te nalazi način da nastavi da se kreće i teče. Sada zamislite da možete da naučite da budete tako fleksibilni, tako prijemčivi, tako prirodni i tako nezaustavljivi.
Posredstvom filozofije koju je Brus Li primenjivao u učenju novog, prevazilaženju prepreka i, na kraju, pronalaženju svog puta, naučićemo kako da se nosimo s porazom i promenljivim okolnostima, kako da kultivišemo sebe, kako da budemo aktivno svesni i usredsređeni i kako da dostignemo duševni mir. To jeste uzbudljiv posao, ali je i dalje u pitanju posao. Biće grešaka. Biće blokada. Ali mi igramo dugačku igru. Mi smo u ovoj praksi celog života. Uostalom, svrha života i jeste da ga u potpunosti proživimo.
DOŠLJACI – Milutin Uskoković
Prvi roman o urbanom Beogradu.
Odmah po objavljivanju 1910. godine, Uskokovićevi Došljaci pozdravljeni su kao književni događaj. Srpska književnost najzad je dobila roman složenih društvenih odnosa unutar gradske sredine – beogradski roman.
„Sit sam ovog Beograda, ovih krupnih i sitnih pasa koji se otimaju oko iste kosti“, reči su nadarenog užičkog novinara i pisca Miloša Kremića, glavnog junaka Došljaka. Ipak, on se u gradu snalazi bolje od Zorke, svoje znatno starije devojke i susetke iz dvospratnice u Banatskoj ulici, iako se ona mnogo pre njega doselila u Beograd. Zorka je prinuđena da balansira između majčinog spoja malograđanštine i patrijarhalne strogosti i Miloševe opterećenosti poreklom, egzistencijom i čaršijskim normama.
Zahvaćen preobražajem iz varoši u grad, Beograd uvlači Zorku i Miloša, kao i sve svoje došljake, u bespoštednu borbu za opstanak, pokazujući se koliko otvorenim toliko i nemilosrdnim, odbacujući sve one koji prethodni život nisu ostavili za sobom i izrastajući u istinskog glavnog junaka ovog srpskog evergrin-romana.