Suncokret (lat. Helianthus annuus) je jedna od najprepoznatljivijih biljaka na svetu, poznata po svom velikom žutom cvetu koji prati kretanje sunca – odatle i njegovo ime. Ova jednogodišnja biljka potiče iz Severne Amerike, gde su je još pre više hiljada godina koristili starosedelački narodi kao izvor hrane, ulja i boje.
Danas se suncokret najviše uzgaja u zemljama sa toplom i sunčanom klimom, poput Rusije, Ukrajine, Argentine, SAD i Srbije. On uspeva na plodnim, dubokim i dobro dreniranim zemljištima, a posebno mu prija sunčeva svetlost, zbog koje dostiže visinu i preko dva metra.
Upotreba suncokreta je višestruka:
- Seme se koristi za ishranu ljudi i stoke – može se jesti sirovo, pečeno ili koristiti za proizvodnju suncokretovog ulja, koje je jedno od najzdravijih biljnih ulja.
- Ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama i vitaminom E, pa je izuzetno cenjeno u ishrani i kozmetici.
- Presa i ostatak biljke se koriste kao stočna hrana, gorivo ili za proizvodnju bioenergije.
- Cvetovi su omiljeni pčelama i važni su za proizvodnju meda.
Zanimljivo je da mladi suncokreti zaista prate sunce tokom dana – taj fenomen se zove heliotropizam. Kako sazrevaju, njihovi cvetovi se sve manje okreću, a u zrelom stadijumu ostaju okrenuti ka istoku.
Osim praktične koristi, suncokret je i simbol sreće, svetlosti, života i vernosti. Često se koristi u umetnosti, naročito u slikarstvu, gde su ga proslavili umetnici poput Vinsenta van Goga.