Petrovski post, kao jedan od četiri velika posta u Pravoslavnoj crkvi, duboko je ukorenjen u duhovni i narodni život u Srbiji. Iako nije tako strog kao Vaskršnji ili Božićni post, Petrovski post ima svoju važnost, simboliku i tradiciju — i u crkvi, i u narodu.
Pravoslavni vernici danas, počinju Petrovski post (ili Apostolski post), koji traje do 12. jula, kada se slavi praznik Svetih apostola Petra i Pavla.
Tradicija i običaji u Srbiji tokom Petrovskog posta
Suština posta je u pripremi duše za praznik Svetih apostola Petra i Pavla. To je vreme kada se vernici trude da očiste sebe ne samo od mrsne hrane, već i od zlih misli, ogovaranja, gneva, lenjosti i osude.
Posna trpeza
U narodu se kaže: „Petrovski post je lak post“, jer dozvoljava ribu, ulje i vino skoro sve dane, osim ponedeljka, srede i petka kada su dani strožeg posta.
U selima je bilo uobičajeno da se trpeza prilagodi onome što priroda u tom trenutku pruža – mladi krompir, tikvice, pasulj, paprike, luk, kupus, sveže voće.
Narodni običaj je da se post posmatra i kao vreme za pročišćenje tela, pa se često jelo jednostavnije, čak i bez ulja.
Poljoprivredni običaji
Petrovski post pada u vreme intenzivnih seoskih radova — kosidba, berba višanja, nekad i žetva. I pored teških fizičkih poslova, ljudi su poštovali post, ali su češće koristili ribu kao lakšu proteinsku hranu.
U nekim krajevima Srbije, posebno u zapadnim i južnim delovima, verovalo se da ako čovek ne posti Petrovski post, „neće mu roditi njiva kako treba“.
Petrovdanske narodne svetkovine
Kraj posta je Petrovdan (12. jul) – praznik Svetih apostola Petra i Pavla. U mnogim selima Srbije on se slavi kao zavetina ili seoska slava.
Petrovdanski vašari: U mnogim mestima se održavaju vašari i sabori, jer se završava post i narod se veseli. Pre tog dana, post je strogo poštovan, a Petrovdan je bio simbol kraja duhovnog i telesnog uzdržavanja.
Narodno verovanje i obredi
U nekim krajevima postojalo je verovanje da devojke treba da poste ceo Petrovski post ako žele da se udaju te godine.
Uoči Petrovdana, mladi su pleli venčiće od poljskog cveća i ostavljali ih ispod jastuka kako bi „sanjali onoga ko im je suđen“.
Takođe, verovalo se da Petrovdanske rose imaju lekovito dejstvo, pa su ljudi izlazili rano ujutru i umivali se rosom.
Novosadska TV