Spasovdan, poznat i kao praznik Hristovog Vaznesenja, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Obeležava se 40 dana posle Vaskrsa, u četvrtak, 29. maja. Osim što ima duboko versko značenje, Spasovdan se u Srbiji slavi i kao krsna slava mnogih porodica, a posebno kao gradska slava Beograda.
Šta se slavi na Spasovdan?
Prema hrišćanskom učenju, Isus Hristos se na ovaj dan poslednji put javio svojim apostolima, dao im poslednje savete i uzneo se na nebo. Zato se ovaj praznik doživljava kao dan nade i večnog spasenja – odatle i naziv „Spasovdan“.
Narodni običaji i simbolika
U tradiciji srpskog naroda, Spasovdan je srećan i blagotvoran dan, idealan za početke – bilo da je reč o poslu, putovanjima ili ličnim odlukama.
Običaji koji se poštuju:
Pletenje krstića od leskovih grančica, koji se ostavljaju ispred kuće i na njivama kao zaštita i blagoslov.
Jelo cicvare – jednostavno, ali simbolično praznično jelo.
Jagode na trpezi – veruje se da donose sreću ako se pojedu baš na ovaj dan.
Šta se ne radi na Spasovdan?
Prema narodnim verovanjima, postoje određeni tabui vezani za ovaj dan:
Ne spava se tokom dana – veruje se da će onaj ko zadrema ostati pospan cele godine.
Muškarci se ne briju, a žene i deca se ne kupaju – u znak poštovanja prema svetom danu.
Kolje se jagnje kao žrtva zahvalnosti i za dobrobit domaćinstva.