U Domu zdravlja „Dr Mladen Stojanović“ u Bačkoj Palanci, dr Anđa Šinik, specijalista interne medicine, svakodnevno se susreće sa pacijentima koji se bore sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću. U razgovoru sa njom, saznali smo koji su najčešći faktori rizika, simptomi na koje treba obratiti pažnju, kao i preporuke za prevenciju i kontrolu ove hronične bolesti.
Dr Šinik, koja je najčešća povezanost između gojaznosti i dijabetesa tipa 2 kod vaših pacijenata?
Gojaznost je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2. Nerazvijene fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana i insulinska rezistencija često su prisutni kod gojaznih pacijenata. Takođe, porodična anamneza može igrati značajnu ulogu u razvoju ove bolesti.
Koji su najraniji simptomi na koje bi trebalo da obratimo pažnju kada je u pitanju dijabetes?
Simptomi uključuju gubitak ili dobijanje na telesnoj masi, pojačano žeđanje, učestalo mokrenje, suva usta, napadi gladi, česte glavobolje, osećaj slabosti i pad energije. Ovi simptomi mogu ukazivati na početne faze dijabetesa.
Kako prepoznati predijabetes i kolika je šansa da se on potpuno prevenira?
Predijabetes često prolazi neprepoznat, ali simptomi mogu uključivati povećanje telesne mase, naročito u predelu stomaka, osećaj gladi, umor i smanjenu koncentraciju. Rana dijagnostika i promene životnih navika mogu značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa.
Koji su najčešći faktori rizika za razvoj dijabetesa kod gojaznih osoba?
Osim same gojaznosti, faktori rizika uključuju nepravilnu ishranu, sedentarni način života, emocionalne izazove poput depresije, te pridružene bolesti kao što su sindrom policističnih jajnika, usporen rad štitaste žlezde, Kušingov sindrom i apneja u snu.
Da li postoji razlika u pristupu lečenju dijabetesa kod osoba koje su gojazne u poređenju s onima koje nisu?
Pristup lečenju je sličan, ali kod gojaznih pacijenata često je potrebno strože praćenje kalorijskog unosa i insistiranje na svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti. Takođe, važna je psihološka podrška i edukacija pacijenata i njihovih porodica.
Koje su najčešće komplikacije koje nastaju ako se dijabetes ne kontroliše na vreme?
Akutne komplikacije uključuju hipoglikemiju, dok hronične mogu dovesti do vaskularnih promena, uključujući diabetesnu retinopatiju, nefropatiju, infarkt miokarda, moždani udar i diabetesno stopalo.
Da li primećujete trend porasta obolelih od dijabetesa među mlađom populacijom?
Da, beleži se porast obolelih u četvrtoj deceniji života, posebno između 35. i 48. godine. Takođe, dijabetes tip 1 je u porastu među pedijatrijskom populacijom.
Koje savremene terapije su se pokazale kao najefikasnije u kontroli dijabetesa?
Savremeni terapijski pristupi uključuju insulinsku terapiju, metformin, preparate sulfonilureje, te SGLT2 inhibitore. Važno je individualizovati terapiju u skladu sa potrebama pacijenta.
Koje konkretne preporuke biste dali za prevenciju gojaznosti i dijabetesa?
Preporuke uključuju promociju zdravog načina života, izbalansiranu ishranu, umerenu fizičku aktivnost, upravljanje stresom, dovoljno sna, izbegavanje brze hrane i gaziranih pića, te redovne sistematske preglede.
Da li je pandemija COVID-19 ostavila dugoročne posledice na broj novodijagnostikovanih pacijenata s dijabetesom?
Da, pandemija je dovela do smanjenja fizičke aktivnosti, povećanja stresa i otežanog pristupa zdravoj ishrani, što je doprinelo porastu broja novodijagnostikovanih pacijenata sa dijabetesom.
Koliko je psihološka podrška važna u tretmanu gojaznosti i dijabetesa?
Psihološka podrška je ključna, jer dijabetes utiče ne samo na obolelu osobu, već i na njene bližnje. Edukacija, grupni rad i podrška porodice mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.
Koliko su pogrešne informacije s interneta prepreka u lečenju i edukaciji pacijenata?
Pogrešne informacije mogu biti štetne, ali savremeni uređaji poput pametnih glukometara i aplikacija mogu pomoći u praćenju bolesti, posebno starijim pacijentima. Važno je koristiti ove tehnologije uz stručnu podršku.
Kako se kod nas pristupa dijagnostici tzv. “tihog dijabetesa”, koji godinama ne daje jasne simptome?
Prevencija uključuje edukaciju o zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti, kontrolu i lečenje pridruženih bolesti, a zatim merenje šećera u krvi (vrednosti na postu <7mmol/l, 2 sata nakon jela <9mmol/l, HbA1c – prosečna vrednost glikemije tokom prethodna tri meseca <7%).
Na koji način savetovalište za dijabetes pri Domu zdravlja pomaže pacijentima u promeni životnih navika?
Savetovalište za dijabetes pruža sveobuhvatnu podršku pacijentima kroz edukaciju o pravilnoj ishrani, samokontroli šećera u krvi, fizičkoj aktivnosti, te važnosti praćenja akutnih i hroničnih komplikacija bolesti. Takođe, pacijenti uče kako da prepoznaju hipoglikemiju, kako da je spreče, kao i kako da pravilno neguju stopala i održavaju higijenu. Motivacija je ključna jer pacijentima često nije lako promeniti dosadašnje navike, a psihološka podrška i kontinuirana edukacija uveliko doprinose uspešnoj kontroli bolesti.
Gojaznost i dijabetes nisu samo medicinski, već i društveni problem. Borba protiv njih počinje edukacijom, nastavlja se odgovornim ponašanjem, a pobeda je moguća jedino uz podršku cele zajednice. Kako kaže dr Šinik:
„Prevencija je najvažnija terapija.“
Jelena Bajić