Dok neki navodno pružaju podršku studentima, jasno je da se od protesta pravi farsa.
Bol i tuga onih koji zaista žele pravdu koriste se kao dekoracija za lične i partijske interese. Minuti ćutanja, suze i prisećanje na nastradale postali su samo scenografija, dok u pozadini odzvanja muzika i slavi se kao da razloga za tugu nema.
Kako je moguće da se tragedija i veselje tako olako spajaju? Da li se toliko izgubio osećaj za dostojanstvo da se od tuge pravi spektakl?
Ako je cilj iskrena borba za, po njima, bolje društvo, onda ona mora početi poštovanjem onih koji su stradali. A to znači bez političkih manipulacija, bez parada, bez koncerata i bez zabave pod maskom borbe za pravdu.
Da li je ovo ta njihova pristojna Srbija?!
Ovo nije naša Bačka Palanka kakvu većina građana želi. Ovo je parada manjine.
Ustupljene fotografije