Православни верници који Божић славе по јулијанском календару, 6. јануара, обележавају Бадњи дан.
Према старом народном обичају, на Бадњи дан бадњак се сече рано ујутру, најчешће пре изласка сунца. Бадњак је млада и права стабљика храста или цера, дрвета које у српској традицији симболизује снагу, дуговечност и благослов.
У шуму обично одлази домаћин са мушким члановима породице. Пре него што приступи сечењу, домаћин се окреће ка истоку, прекрсти се три пута и у тишини изговори молитву или помене Бога и своју породицу. Бадњак се затим сече секиром са источне стране, и то са три снажна ударца. Уколико се дрво не обори након тога, остатак се ломи или увија док се потпуно не одвоји.
По обичају, бадњак треба да падне право на земљу, а не да остане заглављен за друго дрво. Након сечења, носи се кући и оставља испред улазних врата или се припрема за уношење у дом у вечерњим часовима, када се обележава Бадње вече.
Овај обичај има дубоку симболику и представља увод у празник Божић. Сечење бадњака није само чин очувања традиције, већ и симбол припреме дома и породице за мир, заједништво и радост Христовог рођења.
„У три ударца секире стаје вековна вера и тиха молитва домаћина.“