Римокатоличка црква и све цркве западног обреда славе Бадњи дан по грегоријанском календару. Бадњи дан је породични празник, проводи се у припремама за поноћну мису. Пре одласка у цркву, уз обиље обичаја који се разликују од града до града, од државе до државе, али са једном заједничком одликом а то је да се породица окупља за празничним столом.
Данас се припрема и божићни колач.
У католичким крајевима вечера за Бадње вече је обично посна, а многи не једу ништа до увече. При крају долазе честитари који, као пастири, најављују долазак Божића. Традиционално, у току вечери стиже и Деда Мраз, који оставља поклоне испод украшених јелки, а потом се одлази у цркву на поноћну мису. У свим хришћанским црквама, на Бадње вече и Божић, читају се делови Јеванђеља о Христовом рођењу, догађају у Витлајему који је променио историју човечанства. На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама Богомладенца, која се традиционално импровизују у свим храмовима. Овај обичај је сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлајем пратећи 40 дана најсјајнију звезду која се зауставила тачно изнад пећине Рођења.
Београдски надбискуп и метрополит кардинал Ладислав Немет служиће вечерас Божићну мису у Катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије у Београду.
Нерадан дан
Влада Републике Србије дала је препоруку послодавцима да овај дан буде нерадан за вернике који празник обележавају по том календару.
У званичном закључку наводи се да се препорука односи на католике и припаднике других хришћанских верских заједница које Бадњи дан славе 24. децембра, као и на православне вернике који исти празник обележавају 6. јануара 2026. године по јулијанском календару. Послодавцима се саветује да запосленима омогуће одсуство са рада на те дане.